Čajevi sa planina: Koje se biljke najčešće beru u prirodi?
Planine su bogate različitim vrstama biljaka koje su ljudi od davnina sakupljali i koristili u svakodnevnom životu. Među njima su i brojne lekovite vrste od kojih se pripremaju čajevi. Šetnja kroz livade i šumske predele može biti zanimljiv način da ih upoznamo u njihovom prirodnom okruženju.
Boravak u prirodi zato može biti sadržajniji kada se tokom odmora izdvoji vreme za upoznavanje bilja koje raste u okolini. Ukoliko planirate nekoliko dana odmora, apartmani na Zlatiboru su savršena polazna tačka da spojite potpuno opuštanje sa šetnjama kroz prelepe planinske predele.
Ipak, branju biljaka u prirodi ne treba pristupiti bez prethodnog znanja. Neke vrste veoma liče jedna na drugu, pa je važno biti siguran da je biljka pravilno prepoznata. Takođe treba voditi računa o mestu na kojem se bere, vremenu berbe i načinu na koji se biljka kasnije suši i čuva.
Vranilova trava, nana i majčina dušica
Planinske livade i proplanci tokom leta postaju prava riznica mirisnog bilja. Evo koje vrste najčešće možete sresti:
• Vranilova trava (divlji origano): Ova biljka je pravi simbol naših planina. Prepoznaje se po prelepim purpurnim i ljubičastim cvetovima koji ukrašavaju planinske padine krajem leta. Čaj od vranilove trave ima prijatan, blago opor ukus i tradicionalno se koristi za jačanje organizma.
• Planinska nana: Poznata je po svom karakterističnom, osvežavajućem mirisu i ukusu. Njeni listovi se koriste za pripremu toplog čaja, ali i hladnih napitaka koji krepe posle duge šetnje. U prirodi postoji više vrsta nane, zbog čega je važno dobro poznavati biljku pre nego što počnete sa berbom.
• Majčina dušica: Raste na sunčanim, kamenitim i suvim mestima, formirajući guste mirisne tepihe. Prepoznatljiva je po sitnim listovima i intenzivnom, prijatnom mirisu. Osim što se koristi kao začin u kulinarstvu, tradicionalno se upotrebljava i za pripremu čaja.
Lipa, kantarion i hajdučka trava
Pored niskog rastinja, planinski predeli nude i lekovito bilje koje uspeva na obodima šuma:
• Lipa: Posebno je cenjena zbog svojih mirisnih, žućkastih cvetova. Cvetovi se sakupljaju tokom juna i jula, u periodu cvetanja, i koriste se za pripremu blagog, opuštajućeg čaja. Njihov prepoznatljiv miris jedan je od razloga zašto je ovaj čaj mnogima omiljen.
• Kantarion (bogorodičina trava): Ova biljka ima dugu tradiciju upotrebe u narodnoj medicini. Prepoznaje se po jarko žutim cvetovima, a raste na livadama i osunčanim proplancima. Sa kantarionom, međutim, treba biti oprezan. On može značajno da utiče na dejstvo određenih lekova, pa je pre upotrebe preporučljivo posavetovati se sa lekarom.
• Hajdučka trava: Često se pominje među biljkama koje se tradicionalno koriste na našim prostorima. Ima sitne, najčešće bele cvetove skupljene u cvasti i karakteristične, peraste listove. Kao i kod drugih biljaka, pravilno prepoznavanje je ključno pre bilo kakvog sakupljanja.
Kada je najbolje brati planinsko bilje?
Vreme branja direktno zavisi od vrste biljke i dela koji planirate da koristite. Cvetovi se uglavnom sakupljaju kada je biljka u punom cvatu, dok se listovi beru pre cvetanja, dok su još mladi, zdravi i dobro razvijeni. Sa druge strane, lekoviti plodovi se sakupljaju tek kada potpuno sazru.
Veoma je važno i samo mesto na kojem sakupljate bilje. Biljke nikada ne treba brati u blizini prometnih saobraćajnica, industrijskih zona, deponija ili na mestima gde se koristi hemija u poljoprivredi. Takođe, imajte na umu da u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima mogu važiti posebna pravila, pa je potrebno proveriti da li je branje uopšte dozvoljeno.
Kako pravilno sačuvati ubrano bilje?
Nakon što završite sa branjem, biljke je potrebno pažljivo očistiti od trave i zemlje. Suše se na prozračnom, suvom i toplom mestu, ali obavezno zaštićenom od direktnog sunčevog svetla kako ne bi izgubile lekovita svojstva i boju. Kada postanu krte pod prstima, to je znak da su potpuno suve. Tada ih možete spakovati u papirne kese ili staklene tegle i čuvati na tamnom i suvom mestu.
Branje planinskog bilja može biti predivan hobi i idealan dodatak odmoru u prirodi, ali samo ako se biljke dobro poznaju i ako se priroda poštuje. Cilj nikada ne treba da bude sakupljanje što veće količine. Uvek odaberite samo onoliko koliko vam je zaista potrebno i obavezno ostavite dovoljno biljaka kako bi mogle da nastave svoj rast i narednih godina. Na taj način, šetnja planinom postaje savršena prilika da se povežemo sa prirodom i sačuvamo tradiciju koja se prenosi generacijama.